Ginekologija i Akušerstvo

  • -
21454cba9ba1e7d5ccc06199812344eb

KLIMAKTERIJUM, PERI I POSTMENOPAUZA

 

Klimakterijum ili perimenopauza je period u životu žene kada funkcija jajnika popušta,  oni luče sve manje hormona estrogena i progesterona, a ovulacije (sazrevanje i izbacivanje jajne ćelije) su sasvim retke ili ih više uopšte nema. Menstrualni ciklusi postaju neuredni –  obično se ciklus prvo skrati ( ako je žena imala menstruacije na 28 dana, sada će imati na 25-26 dana) , a zatim se produžavaju, pa menstruacija  izostaje i na kraju se više ne pojavi. I dužina i obilnost krvarenja se menjaju zbog nepravilnog rada hormona, pa tako krvarenja mogu biti ili veoma obilna ili oskudna i  produžena, u trajanju duže od 7 dana.

U ovom prelaznom periodu žene, osim neurednih krvarenja, mogu se javiti i neke druge tegobe kao posledica pada  hormona. Najčešće, ali ne obavezno kod svake žene, javljaju se „valunzi“ tj navale vrućine i noćna preznojavanja, dok neke žene imaju suprotno – osećaj hladnoće, jezu i drhtavicu. Žena može imati veoma izražen PMS, otečene i bolne dojke, promene raspoloženja, emotivnu labilnost, nesanicu, umor, nervozu, razdražljivost, depresiju.

Ovo stanje je moguće  dijagnostikovati  vrlo jednostavnom analizom dva – tri  hormona iz krvi . U slučajevima produženih ili obilnih krvarenja, obavezno je uraditi još neke pretrage – ultrazvuk, dodatne analize iz krvi, analize na infekcije, a po potrebi i kiretažu, da bi se uzorak materične sluzokože (endometrijuma) poslao na patohistološku (PH) analizu.

Pregled dojki treba redovno raditi, a mamografija se preporučuje već posle 40-45 godine. Naravno, godišnje kontrole Papa i kolposkopije, u cilju  sprečavanja pojave karcinoma grlića materice, su obavezne kao i obično.

Menopauza je naziv za poslednju menstruaciju u životu žene, a da bismo znali koja ja zaista poslednja, treba da prođe godinu dana bez krvarenja. Ukoliko se krvarenje ponovo javi posle godinu dana pauze, potrebno je odmah se javiti ginekologu. Poslednja menstruacija se u proseku javlja oko 50 godine, kod nekih žene ranije, kod nekih kasnije. U svakodnevnom govoru se pojam  „menopauza“ često koristi i za period koji nastupa posle poslednje menstruacije tj. za postmenopauzalni period.

U ovom periodu jajnici više ne izlučuju hormon estrogen koji je veoma važan ženi. Osim njegove funkcije da formira ženski oblik tela i dojke, on ima ključnu ulogu za plodnost i trudnoću.  Osim toga, estrogen čuva ženu od srčanih oboljenja , održavajući zdravlje krvnih sudova, kontrolišući novo holesterola u krvi i i smanjujući upale. Estrogen poboljšava kvalitet i čvrstinu kože žene, čuva kolagen u njenom sastavu i sprečava starenje kože. Takođe utiče i na održavanje vlažnosti i elastičnosti  sluzokože vagine i mokraćnog sistema.  Estrogen održava čvrstinu kostiju svojim dejstvom na koštane ćelije. Ovaj hormon ima važnu ulogu za dobro raspoloženje žene, svojim uticajem na dovoljno stvaranje serotonina, hemijske materije koja se luči u mozgu i odgovorna je  za kontrolu raspoloženja. Takođe je delom odgovoran i za libido (seksualnu želju i energiju)

Kakve su posledice nedostatka estrogena?

Posledice nedostatka estrogena počinju polako već u klimakterijumu, perimenopauzi, a u postmenopauzi su sve više izražene. Kosti se „razređuju“ = osteporoza i postaju krte i lako lomljive. Koža se suši i stari, a sluzokoža  vaginalnih zidova se istanjuje i  gubi elastičnost i vlažnost. Zbog toga  seksualni odnosi mogu postati otežani i bolni. Takođe se  i želja za seksom često smanjuje. Slilčne promene se dešavaju i u sluzokoži mokraćovoda te se mogu javiti i teškoće pri mokrenju. Zbog slabosti vezivnog tkiva, može doći do spuštanja vagine i materice što utiče i na ugao vrata mokraćne bešike i može dovesti do  javljajnja stres inkontinencije, tj. nemogućnosti zadržavanja mokrenja pri naporu ili čak i spontano. Estrogen štiti ženu od infarkta srca i moždanog inzulta „šlog“, te je u ovom periodu ona osetljivija za javljanje ovih bolesti. Dejstvo estrogena na serotinin sada je isključeno, pa se stoga javljaju promene raspoloženja, depresija, anksioznost, umor.

Kako pomoći ženama u klimakterijumu i postmenopauzi ?

Obavezna je konsultacija i detaljan pregled ginekologa da bi se utvrdilo da li je ženi potrebna terapija, za koju vrstu terapije da se odluči  i koliko dugo da je koristi.

Hormonska supstitucija – da li ne 

Generalno, ako organizmu nešto važno nedostaje, onda to treba nadoknaditi. Ne treba se bojati „hormona“ –  dijabetičari nekad i celog života primaju hormon insulin, osobe sa smanjenom funkcijom štitne žljezde uzimaju  sintetske hormone štitne žljezde, pa tako i ženama kojima nedostaje estrogen i zbog toga imaju izražene tegobe, treba pomoći nadoknadom hormona. Ukoliko je ženi zabranjena hormonska terapija zbog nekih stanja, ginekolog će preporučiti druge metode.

Terapija lekovima sa sintetskim hormonima estrogenom i progesteronom, tzv. HST (hormonska supstitucina terapija) ima potrebne doze estrogena i progesterona koje će povoljno delovati na sve tegobe i sprečiti osteporozu i vaginalne promene.

Ne smeju je uzimati žene koje su imale karcinom dojke, jajnika ili endometrijuma (materična sluzokoža) , one koje su imale trombozu ili tromboemboliju, šlog ili teška oboljenja jetre.

Ukoliko žena uđe u postmenopauzu prerano, pre 40 godine ( čak i pre 45)  , obavezno trebada uzimai hormonsku terapiju

Biljna terapija

Fitoestrogeni su estrogenima slične materije koje se nalaze u biljkama – flavoni, lignani i komestani.   Oko 300 raznih biljaka sadrže ove materije, a među njima su soja, detelina, valerijana, ginko biloba, alfalafa, seme lana, noćurak, maka  i druge. Takođe i mnoge vrste voća i povrća sadrže fitoestrogene:  pomorandže, šargarepa, brokoli, kikiriki, pasulj, grašak… Međutim, one ne sadrže dovoljnu količinu estrogena, često ne sprečavaju u dovoljnoj meri veoma izražene valunge ni osteoporozu, te se mogu preporučiti ženama koje nemaju jako izražene tegobe ili koje imaju samo urovaginalne tegobe. Dugotrajna upotreba ovih preparata može imati iste efekte kao i sintetski estrogen, pa se ne preporučuje ženama koje ne smeju uzimati terapiju sa estrogenom, kao što je prethodno navedeno.

Za tretman uro – vaginalnih tegoba (suvoća i osetljivost vagine, tegobe pri mokrenju), mogu se koristiti kreme i vaginalete sa hijaluronom , kantarionom i drugim biljnim preparatima, kreme ili vaginalete sa estrogenom, a takođe je veoma efikasna i terapija vagine i genitalnog predela laserom. LINK

Suplementi su dodaci ishrani, napr. vitamini i minerali. Sledeći suplementi bi se mogli koristiti kao dopuna terapije menopauzalnih tegoba:

D vitamin Ukoliko  postoji manjak D vitamina što se može odrediti analizom krvi, potrebno ga je nadoknaditi unosom leka, obično su to kapi sa D vitaminom.

Melatonin, hormon koji ima važnu ulogu za naš san, preporučuje se kod poremećaja spavanja, a neke studije pokazuju da melatonin može pobvoljno uticati i na druge postmenopauzalne tegobe.

Vitamin E je snažan antioksidans koji smanjuje upale, stres, rizik od depresije, a ima ulogu i u  zaštiti srca i mozga U postmenopauzi može povoljno uticati na valunge i noćna znojenja.

Vitamini B: Vitamin B6 smanjuje depresiju i anksioznost, a vitamin B 12 povećava energiju, smanjuje umor i poboljšava raspoloženje.

Omega 3  masne kisleine naš organizam ne proizvodi, nego ga unosimo hranom (sardine, tuna i losos) , a one sadrže lignane – materije sa malim dozama estrogena . Velike studije pokazuju da žene koje imaju najviše nivoe Omega 3 u krvi imaju 20% manje šanse za umiranjem od bilo koje bolesti, u odnosu na  žene sa najnižim nivoima omege u krvi. Omega 3 ima niz benefita : deluje na mentalno zdravlje, smanjuje depresiju, anksioznost, neke psihijatrijske poremećaje i pojavu Alchajmerovog sindroma. On dobro deluje na mrežnjaču oka. Takođe, ima velikog uticaja na očuvanje našeg kardiovaskularnog sistema (srce i krvni sudovi) tako što  snižava   krvni pritisak,  čisti krvne sudove od masnih naslaga, , smanjuje naslage masti u jetri, smanjuje nivo  triglicerida u krvi, a diže nivo dobrog HDL holesterola, smanjuje mogućnost tromboze. Omega 3   smanjuje simptome metaboličkog sindroma kao i  insulinsku rezistenciju, smanjuje rizik od upala i autoimunih bolesti (lupus, reumatoidni  artritis, ulcerozni kolitis, Kronova bolest i psorijaza).  On dobro deluje na prevenciju nekih malignih bolesti – smanjuje rizik od karcinoma debelog creva, dojke i prostate;  povoljno  deluje na artrtis i osteoporozu , smanjuje bolne menstruacije, poboljšava san i kožu.

Antidepresivi u obliku registrovanih lekova će biti preporučeni ukoliko žena ima teži oblik depresije i ne uzima ili ne reaguje na terapiju  estroegnima. Oni često dobro deluju i na  smanjenje valunga.

 


  • -
Little girl with stethoscope listening to her sister's heart

DEČJA I ADOLESCENTNA (JUVENILNA) GINEKOLOGIJA

Uzrast do 10 godina se smatra dečijim periodom, dok se adolescencija deli na mlađi uzrast 10-14 godina i starije adolescente 15-19 godina.

Zašto se devojčice i devojke javljaju ginekologu ?

Odmah posle rođenja devojčicu detaljno pregleda pedijatar i već tada, ako primeti neke nepravilnosti izgleda polnih organa, bebu će upititi ginekologu.

Devojčice se obično javljaju ginekologu zbog nekih tegoba.

Devojke koje su počele sa seksualnim odnosima treba da se jave ginekologu  i ako nemaju tegobe , zbog pregleda, uzimanja briseva (Papa, infekcije) i savetovanja o efikasnoj kontracepciji

Tegobe koje se mogu javiti u dečjem i adolescentnom uzrastu

  1. U najvećem broju slučajeva, oko 60% svih pregleda u dečjem i adolescentnom uzrastu je zbog upala ili spoljnih polnih organa – male i velike usne, međica i vagina ili unutrašnjih polnih organa– materica, jajnici i jajvodi ( što se češće javlja kod devojaka koje su imale seksualne odnose).
  2. Na drugom mestu su poremećaji menstrualnog ciklusa (20-25% svih pregleda u ovom uzrastu) koji se mogu javiti već od prve menstruacije ili kasnije, a podrazumevaju produžene ili skraćene cikluse, izostanke menstruacija, duga i obilna krvarenja, veoma izražen menstrualni bol ili PMS. Da bismo rekli da je menstrualni ciklus poremećan, potrebno je da prođe bar 3 godine od prve menstruacije, a razlog je u ovom uzrastu najčešće hormonski poremećaj, sindrom policističnih ovarijuma (PCO) ….

Šta je to uredan- redovan  menstrualni ciklus ?

Prva menstruacija se javlja najčešće na uzrastu 12-13 godina.

Ranim pubertetom se smatra pojava rasta grudi ili polne maljavosti pre 8 godine, a o kasnom pubertetu govorimo ako se ove sekundarne seksualne odlike ne jave ni do 13 godine  ili ako se menstruacija ne javi ni do 16 godine.

Menstrualni ciklus je broj dana koji prođe između prvog dana jedne i prvog dana naredne menstruacije. Uredan menstrualni ciklus je 28 , plus/minus 7 dana. Svakom se može desiti jednom godišnje da se menstruacija javi ranije ili da kasni i ovo obično ne predstavlja znak da nešto nije u redu. Zato je veoma važno da se piše menstrualni kalendar tokom celog života i da se uvek izračuna koliko je dana prošlo između dve menstruacijem,  to i zapiše i ponese na ginekološki pregled!

Pojam menstruacijaoznačava menstrualno krvarenje koje ne treba da traje duže od 7 dana

Šta je to neuredan  menstrualni ciklus i zašto se javlja?

Ukoliko su ciklusi produženi (više od 35 dana) ili izostaju po 1-2 meseca,   treba se javiti ginekologu da se ispita uzrok. Seksualno aktivna devojka koja je imala uredne cikluse,  a menstruacija kasni,   prvo će proveriti da li je trudna (urinarni test, hormon Beta HCG iz krvi, ginekološki pregled). Izostanci menstruacija (osim hormonskih poremećaja – sindrom policističnih jajnika, poremećj rada štitne ili nadbubrežne žljezde ili hipofize/hipotalamusa…)  mogu biti izazvani i drastičnim dijetama i fizičkom iscrpljivanju koji su uvod u anoreksiju, veoma opasno stanje po organizam. Uzrok mogu biti i teže ili hronične bolesti organizma.

Učestala krvarenja su često izazvana hormonskim poremećajima, ali mogu biti i znak neke infekcije.

U prve dve godine posle javljanja prve menstruacije, mogu se javiti veoma obilna i produžena krvarenja, tzv.  juvenilne metroragije koje su u 99% posledica izostanka ovulacije zbog nezrelosti polnih žljezda.  Vremenom polne žljezde i hormonski sistem sazrevaju i to se više ne javlja. Ovo stanje može dovesti do blaže ili teže malokrvnosti i zahteva što raniji odlazak ginekologu. Krvarenje se zaustavlja većim dozama kontraceptivnih tableta, a preparati gvožđa se daju ako postoji malokrvnost – anemija.

  1. Ostali razlozi javljanja ginekologu u dečjem i adolesentnom uzrastu su : povrede (5-10%), nepravilnosti razvoja polnih organa (5%) i tumori (1-5%) koji se veoma retko javljaju u ovim uzrastima,.

Kada treba obaviti prvu posetu ginekologu?

U slučaju da devojka nije imala nikakvih ginekoloških tegoba tokom svog ranog života,  prvu posetu treba da obavi kada joj bude potrebno savetovanje o efikasnoj zaštiti od neželjene trudnoće i to, najbolje,  pre prvog seksualnog odnosa. I žene koje nisu imale seksualne odnose do 21 godine trebalo bi da odu kod ginekologa na razgovor i pregled. Devojkama koje nisu seksualno aktivne, ultrazvuk materice  i jajnika se može uraditi preko trbuha.  Prvi vaginalni pregled i vaginalni ultrazvuk biće obavljeni ako je devojka već imala seksualne odnose. Papa test   treba uraditi najkasnije u roku od  2-3 godine od prvih seksualnih odnosa, najkasnije do 21 godine i posle ga kontrolisati obavezno jednom godišnje! (po potrebi i češće) .

Devojke mlađe od 15 godina treba na ginekološki pregled da dođu sa roditeljem ili starateljem, a starije devojke mogu ići  same ili u pratnji bilo koje osobe koju žele da povedu.

Koliko često treba ići kod ginekologa?

Ginekolog je lekar koga  žena treba tokom celog svog života redovno da posećuje, bez obzira da li ima ili nema tegobe. Ukoliko je žana išla redovno na Papa test – bar jednom godišnje do 35 godine i on je uvek bio uredan, moguće je da posle toga kontrole budu na oko 2 godine. Ginekolog je lekar koji će ženi biti potreban i tokom trudnoće , radi kontrole i praćenja stanja i žene i bebe.

 

 

 

 


  • -
007052DB00000258-0-image-a-6_1421713536551

Infekcije u ginekologiji

 

 

SEKSUALNO PRENOSIVE INFEKCIJE  – SPI

U današnje vreme više ne govorimo o seksualno prenosivim „bolestima“, jer je većina njih izlečiva. Seksualno prenosive infekcije mogu biti virusne, bakterijske ili parazitske. Gljivične infekcije nisu primarno seksualno prenosive, ali se mogu preneti seksualnim kontaktom sa jednog partnera na drugog.

Koje su najčešće SPI? 

Nekada su najčešće seksualno prenosive bolesti bile sifilis i gonoreja i bile su neizlečive pre pronalska antibiotika kojima se one danas efikasno leče.

Danas su najčešće infekcije:  HPV – humani papiloma virusi, genitalni herpes i hlamidija.

Kako se  mogu zaraziti ovim infekcijama?

Seksualno prenosive infekcije  se prvenstveno prenose seksualnim kontaktom – vaginalnim, oralnim ili analnim odnosom. Neke od ovih infekcija se mogu preneti i dodirom kože, a neke se prenose telesnim tečnostima, špricevima i preko krvi – hepatitis B, C i HIV koje se  seksualnim odnosom  takođe mogu preneti ukoliko postoje neke  povrede kože i sluzokože ako genitalne regije. Neke SPI se mogu preneti na bebu još dok je u materici , tokom porođaja ili dojenjem.

Da li postoji neka efikasna zaštita od SPI?

Kondom nije apsolutna zaštita od seksualno prenosivih infekcija. On je dobra zaštita od infekcija HIV-a, hepatitisa B i C ako se koristi stalno, pri svakom odnosu, od početka do kraja seksualnog odnosa.  Sve ostale bakterije i virusi se mogu preneti i pored korišćenja kondoma, ali je svakako u tom slučaju mogućnost za njihov prenos smanjena. Ukoliko žena češće menja partnere, potrebno je da uvek koristi kondom (a istovremeno može koristiti i pilule ili spiralu) . Obostrano monogamna veza uveliko smanjuje mogućnost zaražavanja seksualno prenosivim infekcijama. Redovne kontrole ginekologa i testiranja na infekcije u slučajevima kada postoji verovatnoća zaražavanja  se svakako preporučuju, da bi se uzročnici  otkrili na vreme i tako sprečile moguće posledice. Vakcinisanje dečaka i devojčica u ranim uzrastima  protiv nekih najčešćih tipova HPV je dobar vid primarne prevencije ove infekcije.

Kako da znam da li imam infekciju?

Najčešći simptom infekcije je promenjen vaginalni sekret (količina, boja, miris, gustina…),  ali nekada ne mora biti nijednog simptoma, a da bris pokaže infekciju. Takođe, veća količina sekreta ne mora značiti da postoji infekcija. Ostali mogući simptomi SPI su : plikovi,  ranice ili izrasline na koži i sluzokoži,  svrab,peckanje, crvenilo, bol u donjem delu trbuha,  tegobe pri mokrenju (otežano mokrenje, pečenje pri mokrenju), bol prilikom seksualnog odnosa, povišena telesna temperatura

Neke infekcije ne daju nikakve simptome napr. infekcija grlića HPV virusima, dok neke retko daju simptome, napr. hlamidija, miko i ureaplazma  i zato je važno ići na redovne ginekološke kontrole.

Testiranje na SPI treba da rade oni koji imaju neke simptome, ako je partner zaražen ili ima simptome, ako žena ima više seksualnih partnera, ako je imala novog partnera u poslednja 3 meseca ili  partnera koji ima ili je imao puno seksualnih partnera ili partnera koji mnogo putuje ili živi na drugom mestu. Osoba koja se leči treba da obavesti skorašnje partnere da se testiraju i eventualno leče. Seksualne odnose treba izbegavati dok se oba partnera  ne  izleče. Ponekad test treba ponoviti, jer se uzročnici ne pojave na prvim testovima.

 

HPV Najčešća seksualno prenosiva infekcija u današnje vreme je infekcija humanim papiloma virusima (HPV) kojih ima oko 100 vrsta. Označavaju se kao tipovi, po brojevima, a oko 40 tipova mogu izazvati promene na polnim organima žene (češće) i muškarca (ređe). Svako ko je imao seksualne odnose,  imao je u nekom momentu i neki od ovih tipova, bez obzira na korišćenje kondoma koji nije dovoljna zaštita od ove infekcije. Većina ovih virusa se „naseli“ samo na kratko vreme, negde na površini polnih organa (grlić, vagina, penis, koža oko polnih organa…) i za kratko vreme se sami  „izbace“  odatle.  Većina ovih infekcija protiču bez ikakvih simptoma koje bi devojka ili mladić mogli osetiti, osim kondiloma, šiljatih bradavica koje se vide . Najpodmuklije su infekcije grlića materice izazvane nekim od „agresivnijh“ tipova kojih ima oko 15 ili čak i više , jer oni mogu duže da ostanu na površini grlića, pa  vremenom prvo ulaze u površne ćelije i izmene ih, a onda počnu da prodiru dalje. Ovaj proces može duže da traje, a lako se otkrije uzimanjem Papa brisa, kolposkopijom i testom na HPV tipove. Ukoliko infekcija visoko rizičnim tipovima HPV traje duže, neotkrivena, posle nekoliko godina (ponekad i kraće), može da dovede do karcinoma grlića materice. Ako se otkrije na vreme, lako , jednostavno i efikasno se rešava. Zato treba ići redovno na kontrole kod ginekologa, čak i ako žena nema nikakve tegobe i ako je vakcinisana protiv HPV!

Šta treba da znam o vakcini protiv HPV

Postoji nekoliko vrsta vakcina koje štite od dva, četiri ili devet tipova HPVirusa. Vakcina je potpuno bezopasna, a štiti od najčešćih visokorizičnih  tipova HPV koji uzrokuju karcinom grlića materice ( HPV tipovi 16,18. se nađu u oko 70 % karcinoma gerlića materice.)  i onih koji  uzrokuju kondilome -šiljate bradavice polnih organa ( HPV tipovi 6 i 11). U mnogim zemljama vakcinacija devojčica je rutinska na uzrastu od oko 12 godina, a neke zemlje vakcinišu i dečake. Kod nas još uvek nema organizovane vakcinacije protiv HPV, ali se vakcina može nabaviti posredstvom ginekologa. Radi se o tri ili dve doze koje se daju u razmaku od 1 i 6 meseci. Najbolje je primiti vakcinu pre početka seksualnih odnosa, ali se devojka može i kasnije vakcinisati.

Genitalni herpes je izazvan virusom koji se zove Herpes simplex virus, a postoje dva tipa. HSV tip 1 (češće izaziva groznice na licu oko usana i nosa)  i HSV tip 2 (češće izaziva „groznice“ na koži oko polnih organa), ali oba mogu izazvati promenu i na licu i na polnim organima. Takođe se mogu pojaviti u vagini i na vratu materice ili u mokraćnoj cevi kod oba pola i u završnom delu debelog creva. Ova infekcija se ispoljava sitnim plikoviima  na polnim organima žene i muškarca koji posle nekoliko dana prskaju, a zatim  počnu da se stvaraju krastice. Ovo traje oko 7 dana i   praćeno je svrabom u tom predelu i bolovima koji su obično kao probadanja, a može se osetiti i zamor . Prva infekcija ume da bude praćena povišenom telesnom temperaturom. Posle oko 7-14  dana virusi se povlače duž lokalnih nerava u nervne čvoriće – ganglije i tu ostaju. Tada nastaje latentni period  – bez simptoma. Manifestacija će se periodično ponavljati, kod nekog češće, kod nekog ređe,  u zavisnosti od raznih faktora, najviše od otpornosti organizma. Problem u trudnoći za bebu može nastati jedino ako je žena prvi put zaražena tokom trudnoće. Beba se može zaraziti prolaskom kroz porođajni kanal ako žena ima promene u momentu porođaja, pa će u tom slučaju biti urađen carski rez.     Lečenje je samo simptomatsko –ublažavanje  bolova i svraba antivirusnim lekovima i kremama

Hlamidija za razliku od drugih bakterija, nije otporna u spoljnoj sredini i  živi samo u ćelijama , pa je tako zaražavanje moguće samo direktnim seksualnim kontaktom. Ima ih više vrsta, a Chlamydia trachomatis može zaraziti ćelije sluzokože genitalnog i urinarnog trakta i žene i muškarca. Oko 70% zaraženih nema nikakve simptome infekcije, Simptomi su, čak i ako ih ima, nespecifični – pojačan vaginalni sekret i osećaj pečenja, žarenja pri mokrenju., bol pri seksualnom odnosu. Hlamidije mogu da izazovu upalu grlića materice, jajovoda i jajnika, a ako se ne leče,  mogu dovesti do teže infekcije u maloj karlci, koja se zove  pelvična inflamatorna bolest (PIB). Ovo može rezultirati začepljenjem jajovoda koji neće moći da prenesu jajnu ćeliju i sprematozoide, pa žena neće moći da zatrudni spontano.  Dijagnoza se postavlja analizom brisa grlića materice žene i mokraćovoda muškarca ili iz urina specijalnim metodama.   Leči se antibioticima.

Mikoplazma i ureaplazma – slično hlamidijama i ove bakterije žive samo unutar ćelija,  najčešće sluzokože vagine ili uretre (i muškarca i žene). Ne zna se tačno njihov značaj, ne daju karakteristične simptome. Leče se antibioticima.

Stidne vaši i šuga se takođe ubrajaju u SPI

OSTALE INFEKCIJE

Bakterijske infekcije polnih organa

U vagini , kao i u i na celom našem telu, nalazi se mnoštvo raznih bakterija koje „žive u miru“. U vagini  preovladavju laktobacili koji su  „dobre“ bakterije. Međutim, nekad se ta ravnoteža poremeti, padom otpornosti organizma, prodorom loših bakterija u većem broju spolja  ili iznutra – iz debelog creva, iz mokraćne bešike, pa dolazi do upale koja može zahvatiti vaginu, kožu spoljnih polnih organa, grlić, a može preći i na matericu, jajnike i jajovode. Najčešće vaginalne infekcije su izazvane E.coli, a tu se mogu naći i streptokoke, proteus, klebsiela i druge. E.coli je bakterija koja živi u crevima i lako dospeva u vaginu spolja ili iznutra, a isto tako može ući i u mokraćnu bešiku i izazvati cistitis. Simptomi su obično promena karakteristika vaginalnog sekreta, crvenilo, svrab, peckanje, ali nekada simptomi ne budu izraženi. Bakterijske infekcije vagine obično protiču bez većih tegoba i lako se  leče vaginaletama, koža i sluzokoža odgovarajućim kremama, a u slučaju širenja infekcije, uzimaju se i antibiotici.

Bakterijske vaginoze su upale vaginalne sluzokože kompleksom od nekoliko anaerobnih bakterija, od kojih je dominantna Gardnerella vaginalis. Simptomi: pojačan, zelenkast, penušav sekret, neprijatnog mirisa. Mogući simptomi: svrab, peckanje, neprijatnost. U  trudnoći one mogu biti štetne. Lako se leče vaginaletama, po potrebi antibioticima,  ali mogu ponovo da se javljaju.

Gljivične infekcije  su posledica preteranog rasta gljivica, kandide,  koje mogu biti i inače prisutne u vagini u malom broju. Uzročnik je Candida…najčešće albicans, ali mogu biti i drugi sojevi  (glabrata, cribiformis…) Simptomi su – crvenilo, svrab, gust, beo sekret, vaginalna iritacija  prilikom seksualnog odnosa kod žena. Muškarci ređe imaju tegobe – crvenilo glansa, osećaj peckanja, svrab. Ponekad je infekcija prisutna i bez simptoma. Lečenje je jednostavno, ali su neke žene sklonije ovim infekcijama koje se kod njih ponavljaju češće ili ređe. Ove infekcije se jave češće kad opadne imunitet organizma, u trudnoći, prilikom uzimanja antibiotika i ponekad pri uzimanju kontraceptivnih tableta, zbog promene kiselosti vagine. Gljivične infekcije se mogu javiti u svim vlažnim delovima tela, naročito u crevima, što daje tegobe u vidu bolova u trbuhu i nadimanja i tegoba s varenjem. Lečenje – obično su dovoljne samo vaginalete, vaginalni probiotik , a ponekad se daje oralno antimikotik. Nije potrebno menjati ishranu zbog vaginalne kandide, jer ona obilčno nema nikakve veze sa crevnom. Crevna kandida se leči samo u slučaju tegoba.  Jednom izlečena gljivična infekcija ne znači da se neće opet pojaviti.

 


  • -
selective focus, studio shooting

LASERSKI TRETMANI REGENERACIJE VAGINE

Usled porođaja i/ili dugogodišnjeg naprezanja i umaranja tela kod velikog broja žena dolazi do pojave tegoba intimne regije : NEVOLJNO OTICANJE MOKRAĆE ; SLABLJENJE I OPUŠTANJE ZIDOVA VAGINE; SUVOĆA VAGINE

Najbolje, najbrže, najbezbolnije i najtrajnije rešenje svih ovih tegoba je terapija Er:Yag i Nd:Yag laserom!

Er:Yag i Nd:Yag Laser je najsavremeniji vid tehnologije sa široko rasprostranjenom primenom u medicini, koji zahvaljujući svom fototermalnom efektu podstiče stvaranje novih vlakana kolagena u vezivnom tkivu i time dovodi do zatezanja mišića vagine, prednjeg zida mokraćne bešike i predela oko uretre (mokraćovoda).

NEVOLJNO OTICANJE MOKRAĆE (urinarna stres inkontinencija) se javlja u različitim formama – nemogućnost zadržavanja mokraće pri naprezanju (kijanje, kašljanje, skakanje, dizanje tereta…) ili i pri mirovanju; čest nagon za mokrenjem; jak nagon za mokrenjem koji se javlja odjednom i zahteva odmah pražnjenje bešike. Svaka treća žena ima neku od ovih tegoba.

SLABLJENJE I OPUŠTANJE MIŠIĆA ZIDOVA VAGINE se javlja relativno često posle porođaja ili posle dugogodišnjeg teškog rada ili naprezanja što može vremenom dovesti do spuštanja vaginalnih zidova i na kraju do spuštanja materice prema spoljnom otvoru vagine. Uzrok je slabljenje vezivnog tkiva u zidovima vagine (urođena slabost vezivnog tkiva, naprezanje tokom života – težak fizički rad i sl) Svaka druga žena tokom života ima neki stepen ovog stanja

SUVOĆA, ATROFIJA VAGINE predstavlja istanjivanje i suvoću vaginalnih zidova i sluzokože što dovodi do otežnih i bolnih seksualnih odnosa i osećaja neprijatnosti u genitalnom predelu . Uzrok je nedostatak polnih hormona žene u postmenopauzi, posle operacija kojim se odstranjuju jajnici ili usled nedovoljnog rada jajnika iz drugih razloga. Čak dve trećine i više žena posle 50 godine života će imati ovakvo stanje .

Kako se vrši intervencija terapije laserom?

Sama intervencija traje 15 min do pola sata i sasvim je bezbolna. U vaginu se stavlja cilindrični nastavak koji se polako izvlači i emituje laser duž zidova vagine. Laserom se tretira i ulaz u vaginu.

Koliko tretmana je potrebno?

U zavisnosti od stanja vagine i bešike i vrste tegoba, potrebno je u proseku tri tretmana u razmacima od 4-6 nedelja

Kada se očekuje poboljšanje?

Poboljšanje se oseća već ubrzo nakon prvog tretmana, ali najbolji efekti se očekuju za tri meseca posle poslednjeg tretmana. Brzina regeneracije je individualna i kod mlađih žena sa blažim tegobama do zadovoljavajućih efekata dolazi u mnogo kraćem periodu.

Tretmane izvode specijalista ginekologije

Prof. dr Aleksandra Kapamadžija  i

Mr.dr Taita Stojilković


  • -
gin borba prot raka grlica

Popust 25% na ginekološke preglede

Povodom meseca borbe protiv RAKA GRLIĆA MATERICE nudimo vam specijalne pakete sa 25% sniženom cenom:


1. Ultrazvučni pregled sa Papa testom
2. Kolposkopski pregled sa Papa testom
3. Ultrazvučni pregled sa kolposkopijom i Papa testom


*Jer je zdravlje na prvom mestu a prevencija je najbolje oružje!*
Ova akcija traje u periodu 15.01.-29.02.2020.


  • -

KO JE GINEKOLOG AKUŠER?

gynecologist

Ginekolog – akušer  je lekar specijalista koji se bavi zaštitom zdravlja reproduktivnih i seksualnih organa žene – spoljnih polnih organa: male i velike usne, međica, pubični „stidni“ predeo, himen i vaginalni otvor  i unutrašnjih polnih organa: vagina, materica sa grlićem, jajovodi i jajnici. Pojam “akušer” u nazivu ove specijalnosti podrazumeva brigu lekara o trudnici i njenoj  bebi – utvrđivanje trudnoće, praćenje toka trudnoće i stanja majke i bebe,  lečenje patoloških stanja (oboljenja) u trudnoći, aktivno vođenje  vaginalnog porođaja ili , po potrebi, završavanje porođaja nekom intervencijom – carski rez, vađenje bebe pomoću vakuma ili pružanje pomoći kada beba prednjači karlicom. Ginekolog je potreban svakoj ženi tokom celog života zbog redovnih pregleda, savetovanja o kontracepciji, radi utvrđivanja i praćenja trudnoće i porođaja a povremeno je potreban i u slučaju nekih tegoba, problema, oboljenja.


  • -

Popust za studentkinje

20studentimaric

DRAGE STUDENTKINJE,

Poliklinika Marić vam povodom početka semestra

od 02. do 30. Oktobra 2017.

poklanja 20% popusta

na GINEKOLOŠKE preglede uz studentski INDEX!


  • -
21617922_1057787667691850_948636781641090887_n

BESPLATNO savetovanje o kontracepciji!

 

Povodom Svetskog dana kontracepcije,

do 10.10.2017. Vam nudimo  besplatno savetovanje o metodama zaštite od neželjene trudnoće.

Savetuje Vas članica borda Evropske asocijacije za kontracepciju i članica ekspertske grupe za seksualno i reproduktivno zdravlje i obrazovanje istog evropskog udruženja, Prof.dr Aleksandra Kapamadžija.


  • -
iStock_000020191497_Large

Seksualne disfunkcije žene – Da li ima pomoći?

 

SEKSUALNOST  je sastavni deo života čoveka, a seksualno zdravlje koje podrazumeva  uživanje u seksu    bez straha od  neželjene trudnoće i nebezbednog abortusa, bolesti, nasilja i zloupotrebe ,   je jedan od 5 ključnih aspekata zdravlja  po deklaraciji Svetske zdravstvene organizacije.

Zadovoljavajuće funkcionisanje u seksu pojedinca zavisi od brojnih faktora :

  1. organski- telesni faktori  – anatomija, hormoni, razne bolesti, operacije ,  neki  lekovi i psihoaktivne supstance  (alkohol, droga)
  2. socio-kulturalno-religijski faktori –norme i standardi ; mediji
  3. porodični – vaspitanje, stav prema seksu
  4. lični-psihološki faktori
  5. odnos sa partnerom
  6. doba života – pubertet, odraslo doba, starije godine
  7. neka stanja i periodi u životu – stresovi, a kod žena – trudnoća, postporođajni period, klimakterijum i postmenopauza

seks disNezadovoljavajuće seksualno funkcionisanje – seksualne disfunkcije,  se mogu javljati tokom celog života ili samo povremeno i predstavljaju  izvor nezadovoljstva koje može loše uticati na psihički, interpersonalni, društveni, poslovni život čoveka, pa čak i na njegovo opšte zdravlje. Problem se ne rešava ako ne postoji dovoljna otvorenost da se o njemu priča, ako se ne zna sa kim i kako pričati. Komunikacija među partnerima je od ključne važnosti, ali je isto tako važno da osoba zna kome od stručnjaka može da se obrati. Pristup rešavanju ovog problema je interdisciplirani što znači da su brojni stručnjaci uključeni u otkrivanju i lečenju seksualnih disfunkcija.

Seksualne dusfunkcije žene se  mogu javiti  na različitim nivoima :

  1. Poremećaji seksualne želje i uzbuđenja
  2. Poremećaji orgazma
  3. Bol prilikom seksualnog odnosa (vaginizam i dispareunija)
  4. Averzija prema seksu – potpuna odbojnost ili seksualna zavisnost – nimfomanija

Sve seksualne disfunkcije žene se mogu se javiti ili od početka seksualnog života ili kasnije, ili uvek ili samo u nekim situacijama, mogu se javljati sa nekim razlogom kao reakcija  ili bez razloga, spontano,  a mogu biti psihološke ili telesne ili kombinovane.

KOME SE OBRATITI?

Lekar opšte prakse bi trebalo da bude prvi koji će otkriti seksualnu disfunkciju ili žalbom pacijenta ili postavljanjem obazrivih pitanja kojim neće ugroziti njegovu privatnost. Muškarci će se  obratiti urologu ako imaju neke telesne promene, a žene ginekologu. Takođe, u otkrivanje seksualnih dusfunkcija uključen je i endokrinolog kojii ispituje hormonske uticaje i promene. Kardiolog je osoba kojoj se javljaju muškarci sa problemima erekcije koji žele da uzimaju lekove zbog toga. Ukoliko nema telesnih i hormonskih uzorka seksualne disfunkcije, osoba će se obratiti psihoterapeutu. To može biti psiholog, lekar psihijatar ili lekar neke druge specijalnosti koji je obučen za ovo – seksualnu terapiju vrše terapeuti, a seksualno savetovanje je razgovor koji vodi ka otkrivanju uzroka i problema i predlogu njegovog rešavanja.

GINEKOLOG je često osoba kojoj se žena prvo obrati kad ima problem, a najčešće je to bol prilikom seksualnog odnosa (dispareunija) ili ređe zbog nemogućnosti da uopšte ima odnos, zbog grča vaginalnih mišića (vaginizam). Žene u postmenopauzi mogu imati problem sa otežanim odnosima zbog istanjene kože i sluzokože vulvo-vaginalne regije što uzrokuje bol , a ponekad i rascepe kože i sluzokože. One takođe mogu  imati manjak seksualne želje, a sve ovo je uzrokovano padom hormona zbog prestanka rada jajnika. Posle porođaja, žena često ima smanjenu seksualnu želju zbog angažovanja oko deteta, umora, ali i hormona prolaktina koji omogućava dojenje, ali smanjuje želju. Neke ginekološke operacije mogu uzrokovati da se žena oseća manje ženstvenom, da ima bol zbog ožiljaka. Neke infekcije otežavaju odnos zbog bola i pečenja ili čestog vraćanja, a i neki lekovi  koje žena uzima mogu da smanje seksualnu želju.

ginekolog

ULOGA GINEKOLOGA u otkrivanju, pa i rešavanju problema seksualne disfunkcije žene može biti  veoma velika ako je on dovoljno strpljiv, empatičan i  sa neosuđujućim pristupom za različite seksualne orijentacije, preference  ili funkcionisanja. Već u razgovoru, prilikom uzimanja anamneze – istorije bolesti i stanja, tegoba žene, on može da postavi ciljana pitanja koja će pomoći tokom definisanja problema. Ginekolog svakako pregledom može da otkrije razlog bola i nelagodnosti tokom odnosa ako je on telesnog porekla, a razmotriće i sva ginekološka i endokrinološka stanja koja mogu poremetiti zadovoljavajuće  seksualno funkcionisanje žene, sa obaveznim pitanjem o uzimanju drugih lekova, droge i alkohola koji bi mogli imati uticaja.

Ukoliko se sve ovo isključi , ginekolog koji vrši i seksološko savetovanje, može dati neke savete bazične terapijske strategije ponašanja u seksualnom životu koji bi rešili problem. Ukoliko su problemi dublje psihološke prirode, ginekolog će ženi ponuditi psihoterapeuta.

LEKOVI: Poznato je da hormonska supstitucija – tj. nadoknada hormona ženama u postmenopauzi i klimakterijumu može pomoći tako što će vagina postati vlažnija i elastičnija, a seksualna želja se može takođe poboljšati. Blagi sedativi i antidepresivi poboljšavaju opšte psihičko stanje žene, pa mogu povećati i seksualnu želju (mada je neke grupe antidepresiva mogu i smanjiti). U ispitivanju su još neki lekovi koji bi ženi mogli pomoći u seksualnom funkcionisanju.

 

Ginekolog koji, osim ginekološkog pregleda, može da pruži i seksološko savetovanje, je prava osoba kojoj žena može da se obrati ako ima problem u seksualnom životu.

 

Prof. Dr Aleksandra Kapamadžija


  • -

Kongresi i simpozijumi

15. Kongres Evropskog udruženja za kontracepciju i reproduktivno zdravlje u Budimpešti

 

kongres budimpesta 1

 

Evropsko udruženje za kontracepciju i reproduktivno zdravlje – ESC RH (European Society of Contraception and Reproductive Health) je održalo 15. Kongres u Budimpešti, 9-12.maja 2018 godine.  Naziv Kongresa je bio : Planiranje porodice i kontracepcija od adolescencije do menopauze. Predavanja su imala vrlo zanimljive i aktuelne teme –  neke od njih su: muška kontracepcija, uticaj kulture i religije na upotrebu kontracepcije, sesija ekspertske grupe za abortuse, sa naglaskom na abortuse lekovima, seksualno prenosive infekcije, predavanja mladih naučnika, zdravstvena zaštita transdžender populacije, posleporođajni period, mitovi i oredrasude prema hormonskoj kontracepciji, internet i medije, seksualno obrazovanje, ljudska prava u oblasti planiranja porodice, kontracepcija i maligne bolesti , istroija kontracepcije i druge. Kongresu su prisustvoali brojni predavači i slušalaoci iz zemalja širom Evrope, a takođe i iz Amerike, Australije, Rusije i Izraela

Naša Prof.dr Aleksandra Kapamadžija, ginekolog,  je učestvovala na ovom Kongresu sa dva usmena predavanja, kao član  Ekspertske grupe  za seksualnu medicinu i seksualno obrazovanje ESC.

Jedno predavanje pod nazivom Screening sexual violence during family planning counselling- (Prepoznavanje  seksualnog nasilja prema ženama tokom savetovanja u oblasti planiranja porodice),  dr Kapamadžija je održala u sesiji ove Ekspertske grupe koja je imala naziv „Rod i seksualno zdravlje“. Ovo predavanje  je bilo veoma zapaženo i iniciralo je predlog da se na sledećem kongresu ESC tema Nasilje prema ženama uvrsti u program kao jedna od glavnih tema .

kongres budimpesta3

Drugo učešće Prof. dr Aleksandre Kapamadžije na 15. Kongresu ESC je bilo u okviru interaktivne prezentacije Contraceptive choices from adolescence to menopause – Izbor kontracepcije od adolescencije do menopauze u kom je izložila kontraceptivne metode koje su adekvatne za mlade, uz prikaz slučajeva savetovanja o pojedinim metodama. Ova tema je veoma važna u našoj sredini, jer zbog nedostatka seksualnog obrazovanja u školama, još uvek vladaju predrasude prema efikasnim metodama kao što su hormonske (pilule I dr..) I intrauterine – kod nas još uvek pod poularnim nazivom “spirale”, kao najefikasnije, koje se naročito preporučuju mladima.

Osim predavanja, Aleksandra Kapamadžija je učestvovala u sastancima borda ESC, čiji je član još od 2014 godine,  na kojima su izložene evaluacije prethodnih kongresa I planiranje budućih, a izvršeno je I  glasanje za članove eksperstkih grupa I članove izvršnog komiteta borda.

kongres budimpesta 2

 

Učešće prof dr Aleksandre Kapamadžije na simpozijumu DAGS-a

 

6 simpozijum (60)

U Beogradu je 31.marta održan celodnevni tradicionalni godišnji Simpozijum Udruženja za dečju i adolescentnu ginekologiju Srbije – DAGS .

Održano je 11 predavanja – o savremeneoj i efikasnoj kontracepciji, sa naglaskom na njihovu upotrebu kod mladih , o  malignitetima u adolescentnom uzrastu, cistama jajnika, o adolescentnoj trudnoći, seksualnom zlostavljanju dece i problemima interseksualnosti – biološki uslovljene neodređene polnosti,  sa ginekološkog, urološkog i etičkog aspekta.

Okrugli sto je imao temu o današnjoj najčešćoj seksualno prenosivoj infekciji –  humanim papiloma virusima – HPV i vakcinaciji protiv HPV kao primarnoj prevenciji – sprečavanju nastanka grlića materice.

Prof.dr Aleksandra Kapamadžija, potpredsednik Udruženja DAGS i član naučnog odbora Simpozijuma, održala je dva predavanja na ovom skupu:

  1. Značaj dugodelujuće kontracepcije kod mladih
  2. Značaj HPV vakcine (zajedno sa dr sci med Katarinom Sedlecki, bivšom načelnicom Republičkog centra za planiranje porodice) , sa osvrtom na pilot studiju upotrebe vakcine u Vojvodini .

Uspešnost Simpozijuma je odlično ocenjena od strane brojnih učesnika, a diskusija je bila veoma konstruktivna.

6 simpozijum (72)

 

NAJEFIKASNIJA ZAŠTITA OD NEŽELJENE TRUDNOĆE –

DUGODELUJUĆA REVERZIBILNA KONTRACEPCIJA

 

Efikasnost kontracepcije (zaštite od neželjene trudnoće) se meri brojem žena koje će zatrudneti tokom godinu dana korišćenja neke metode.

Od 100 žena koje ne koriste nijednu metodu zaštite tokom godinu dana, uz redovne seksualne odnose, zatrudneće samo oko 85 .

Većina metoda koje žene moraju same da koriste,  imaju izvestan procenat greške, tako da govorimo o idealnoj i praktičnoj upotrebi. Prilikom korišćenja (kod nas vrlo popularne, ali najmanje efikasne )  metode prekinutog odnosa, praktično će zatrudneti svaka četvrta žena (25%), a korišćenjem kondoma zatrudneće čak 15% . Hormonska kontracepcija (kod nas su trenutno dostupne samo pilule) je veoma efikasna kad se pravilno koristi – jedna žena od 100 će zatrudneti prilikom idealne upotrebe, ali u praksi se ovaj procenat povećava čak na 8% (zaboravljanje pilula, problemi sa probavom, korišćenje nekih lekova…)

Najefikasnije metode zaštite od neželjene trudnoće su one koje ne zavise od osobe koja ih koristi, nego su postavljene ili urađene od strane ginekologa ili urologa , pa se tako eliminiše moguća greška prilikom praktične primene. Kod njih su idealna i praktična upotreba izjednačene , pa je moguće da samo jedna od hiljadu žena zatrudni prilikom njihove   upotrebe. To su :

  1. Sterilizacija : Sterilizacija žene koja se može uraditi na više načina – podvezivanje, presecanje jajovoda ili stavljanje klipseva, prstenova na njih (laparoskopski ili prilikom neke operacije u maloj karlici) ili se vrši ubrizgavanje silikonske materije u otvore jajovoda, kroz matericu. Sterilizaciju muškarca  vrši urolog prekidanjem puta sperme kroz semevode. Ove metode su uglavnom ireverzibilne – tj. trajne.

 

REVERZIBILNE (otklanjanjem metode, vraća se mogućnost trudnoće) DUGODELUJUĆE METODE su :

 

  1. Progestinski potkožni implanti – Trenutno (2017.) nisu dostupni kod nas.  Veličine su deblje šibice i postavljaju se na nadlakticu, pod kožu,  kratkom i bezbolnom intervencijom ginekologa. Pružaju zaštitu tokom 5 godina na taj način što sprečavaju ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) i imaju još neke kontraceptivne efekte.

 

  1. Intrauterini ulošci IUU – popularno kod nas se i dalje zovu „spirale“, jer su prvobitine bile spiralnog oblika (napravljene od čiste plastike) . Današnji IUU sadrže ili metale bakra (ponekad je dodato zlato i srebro) ili hormon progesteron – sintetski „progestin“.
  • Bakarni IUU pružaju zaštitu tokom 5-10 godina. Postavlja ih ginekolog kratkom ambulantnom intervencijom koja je praćena samo blagom i kratkotrajnom nelagodnošću koja brzo prolazi. Prisustvo IUU u materici ne osećaju ni žena ni njen partner. One deluju na nekoliko načina – joni bakra „ubijaju“ spermatozoide, a sam IUU pravi nepovoljnu sredinu u materici za trudnoću. Od nuspojava, moguće je da menstrualno krvarenje bude malo duže.
  • Progestinski IUU sadrže hormon progestin koji se polako otpušta tokom 3-5 godina, deluje samo lokalno, u materici i osim prethodno navedenih efekata koje izazivaju i bakarni, oni još i smanjuju količinu materične sluzokože koja se ponovo pravi tokom svakog ciklusa i služi samo za ugradnju embriona. Na ovaj način se i količina menstrualnog krvarenja smanjuje što je veoma povoljan efekat. Zato se one naročito preporučuju kao lek- terapija, za žene koje imaju jako obilne menstruacije, bolne menstruacije, žene koje imaju miome materice  i za žene u klimakterijumu, ali i za sve druge.

Posle odstranjivanja IUU (obe vrste) , žena može odmah ponovo da zatrudni.

Mogu ih koristiti i mlade žene i devojke i one koje nisu rađale! Ovo je veoma važno napomenuti i objasniti da IUU „spirale“ ne ugrožavaju buduću plodnost žena, nego je čak i čuvaju, tako što  veoma efikasno štite od neželjene trudnoće i njenih mogućih posledica – abortus, adolescentno rađanje. U današnje vreme se ove metode naročito preporučuju mladim devojkama , jer su veoma efikasne. Poznato je da mladi ne koriste kontracepciju  redovno i pravilno i stalno, pa su za njih naročito pogodne metode koje imaju najmanju grešku korišćenja.

U današnje vreme sve referentne ginekološke asocijacije širom sveta, uključujući i Svetsku zdravstvenu organizaciju , naročito preporučuju ove metode – „spirale“ i implante, za mlade koji mogu dodatno da koriste i kondom kao zaštitu od seksualno prenosivih infekcija. Predrasude prema ovim metodama su neosnovane i moramo se boriti protiv njih, u cilju očuvanja reproduktivnog zdravlja mladih i relaksiranog i zadovoljavajućeg seksualnog života.


povezani tekstovi

Pretraga

Poliklinka na Facebooku

Mail lista

Prijavite se da biste saznali za nove akcije i promocije

Anketa

Kod kog od navedenih stučnjaka biste odlazili ukoliko bi bio deo tima Poliklinike Marić?

Rezultati

Loading ... Loading ...